PostHeaderIcon О школи

Школа „Доситеј Обрадовић“ је почела са радом 1952. године у згради садашњег музеја у Порти цркве Лазарице. Први управитељ био је Младен Стоиљковић, учитељ. Уписано је 559 ученика у 15 одељења у којима је радило 18 просветних радника. Садашње име носи од 1955. године. Број ученика се стално повећавао. Године 1962. свечано се отвара нови школски објекат у којем школа и данас ради. Објекат је удаљен око 2km од центра града. Данас наша школа има преко 1000 ђака, 40 одељења и понос је града Крушевца. Бивши ученици наше школе данас су познати лекари, глумци, спортисти, наставници...

“Књиге, књиге, браћо моја, а не звона и прапорци“, натпис је на улазу у нашу школу, речи које ученике први пут повезују са стваралаштвом Доситеја Обрадовића, речи које звуче значајно, озбиљно и важно већ првацима, речи које громогласно одзвањају уз прве ђачке кораке, а чији значај и потпуни смисао ученици разумевају у току школовања.

После не много времена, не много часова и блиставих одговора, ученици својом знатижељом врло лако и брзо постају наши мезимци који сваке године жељно ишчекују оног заједничког мезимца-наш школски часопис „Мезимац“. Овом часопису, насловљеном по истоименом делу Доситеја Обрадовића, дечијим цртежима, првим стиховима, почетничким репортажама, радујемо се сви.

У старијим разредима појам аутобиографије постаје нераскидиво везан за Доситеја и „Живот и прикљученија“. Свест о себи, својим неограниченим могућностима и предностима младости, они анализирају уз чувену мисао великог просветитеља: „Млада је душа подобна меком воску, у какав га калуп метнеш и салијеш, онаки образ од њега направиш“.

Бројни су разлози због којих 1050 ученика поносно изговарају име своје школе, због којих такмичари из 40 одељења неуморно учећи освајају прве награде на градским, окружним и републичким такмичењима, славећи истовремено и великог просветитеља и школу која носи његово име.

Како се данас препознаје наша школа? По ђачком успеху, дечијем осмеху, дрвету сваке генерације, „Мезимцу“, по 1050 мезимца, по њиховим жељама, тежњама, цртежима и стиховима, по спортским корацима, зналачки урађеним задацима...

Ведар дух, тимски рад, такмичарски борбени карактер, оптимизам, искрено пријатељство, лична срећа, особине су ученика наше школе који се труде да у себи негују пре свега племенито биће у складу са Доситејевим „совјетом здравог разума“ који нас учи да се „из разумне и просвештене љубови к себи, рађа и постаје општа, к целом человеческом роду љубов“.