Што бољи приступ образовању циљ је пројекта „Премошћавање дигиталног јаза у Србији за најугроженију децу“, који спроводе УНИЦЕФ и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, а средства је кроз песповратну помоћ обезбедила Европска унија.
За учешће у пројекту „Премошћавање дигиталног јаза у Србији за најугроженију децу“ изабрано је 30 школа из 28 локалних самоуправа, а међу њима је и наша школа.
Пројектом ће за школу бити набављено 63 таблета, 4 лаптоп рачунара, плус 1 за педагошког асистента, Поред тога, школа ће добити грант од 5000 евра за реализацију пројектних активности. Биће успостављена библиотека дигиталних технологија, доступна свим ученицима и наставницима. Поред библиотеке, биће успостављен и клуб за учење који би представљао инициран облик пружања подршке у учењу, првенствено ученицима којима је подршка потребна из било ког разлога, а затим и другим ученицима повремено и континуирано.
Психосоцијална подршка стручних сарадника у школи
Стручни сарадници у школама имају простор и компетенције да промовишу и утичу на развој:
Оријентисаности на животна задовољства, бриге за физичко, ментално и социјално здравље, усвајање здравих стилова живота
• Емпатије – разумевање емоција, искустава и вредности других и адекватан одговор на различитост
• Комуникације – коришћење релевантних стратегија комуникације, различитих начина у односу на контекст у коме се налазимо
• Сарадње – укљученост у групне активност и тимски рад уз поштовање других
• Ширење свести – веровање да сви имамо потенцијал да се континуирамо развијамо и растемо
• Критичко мишљење – Процена информација, чињеница и аргумената како би се донели информисани закључци и иновативна решења
• Управљање учењем – Планирање, организација, праћење и сагледавање нечијег процеса учења и постигнућа
Ментално здравље подразумева вештине које појединац има да се носи са различитим животним изазовима и кључни је фактор који утиче на индивидуалне и колективне могућности и капацитете за учење, мишљење, емоције, интеракцију са другима и социјалне односе и уживање у животу и опште благостање. Према Светској здравственој организацији неко има добро ментално здравље када може да: реализује своје способности, избори се са нормалним стресовима у животу, ради продуктивно, и доприноси својој заједници.
Много је начина на које можемо да утичемо на унапређење менталног здравља:
учење социјалних и емоционалних вештина;
рано тражење помоћи и подршке;
развијање подржљивог, топлог, сигурног, позитивног окружења
Са проценом фактора ризика неопходно је идентификовати и постојеће капацитете и ресурсе
• Иако је брига о менталном здрављу у фокусу многих земаља, Цовид 19 пандемија је у још већој мери осветлила значај подршке за све
• Отпорност (резилијентност): способност деце, заједница и система да предвиде, спрече, прилагоде се и опораве од стресова и шокова. Психолошка резилијентност подразумева капацитет да се носимо са снажним емоцијама и импулсима и позитивну адаптацију или способност да се одржи или поврати баланс упркос доживљавању невоља, стресних и трауматичних доживљаја.
• Кохерентност: степен унутрашње саморегулације и капацитет особе да се носи са стресним околностима.
• Заједничко за све ове концепте је:
• Акценат је на снази, ресурсима и капацитетима, а не на недостацима;
• Пажња је на вишеструким нивоима утицаја: на индивидуалном нивоу, али и на нивоу структурних и културолошких утицаја, утицаја породице и шире заједнице;
• Пажња је на факторима који могу да ублаже ефекте неповољних искустава у свим сегментима који су важни за појединца.